Evo jesen je uveliko iza nas, decembar je došao. Još jedan prazan list na kalendaru, još jedna uspomena iza mene. Čekam te. Čekam da prođeš mojom mahalom kao nekad, zoveš me da izađem da me vidiš na pet minuta. Čekaš me raširenih ruku, grliš me kao da me dugo nisi vidio. Teško te bilo natjerati da šetamo, ajme, kako si ti tvrdoglavo stvorenje. “Hladno je”- uvijek si govorio. Ali uspijevala sam u tvojoj tvrdoj glavici izazvati pometnju, dolazio si sve češće da šetamo. Nije ti bilo mrsko ni po kiši glupirati se sa mnom. 

 Evo i večeras čekam da nazoveš, da lutamo praznim ulicama u kasne sate. Da mi pričaš o stvarima na koje si vrijeme trošio prije mene. Da mi opet obećaš da nećeš otići i da opet odeš. Od starog znanca do nekog stranca. Ulice su i dalje puste, još je hladnije, kiše opet padaju, a ti ne zoveš. Ne dolaziš da mi opet obećaš da ćeš ostati prije nego odeš. Ne zbunjuje me više tvoj odlazak. Ne tražim više objašnjenja. Molila sam Boga da me sačuva od loših ljudi. Možda je uslišio moje molitve. 


“Možda je bolje tako.” – tvoje objašnjenje je bilo vrlo kratko. Ne težimo istim ciljevima? Neko drugi? Moja greška? Možda je bolje što ne znam. Pokušala bih ispraviti nešto što možda ni ti ne želiš. Da želiš pokušao bi sam.

 Volja je formula.

Neke ljubavi bi mogle protiv svijeta, ali ne mogu preko ponosa. 


Hello, December 💗

O autoru RetroGirl640

Keepin' it real since 1995
Ovaj unos je objavljen u Uncategorized. Bookmarkirajte stalnu vezu.

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s